U posljednjem izdanju emisije INTERVIEW20 na BHT1 Damir Beljo, profesionalni bh bokser i evropski prvak u boksu osvrnuo se na period kada je odlučio preći u profesionalna boksere i o tome kako je u 21 meču izborio 21 pobjedu: “San savkog sportaša je Olimpijada. Prvu Olimpijadu 2008. godine sam propustio, nisam otišao na zadnji kvalifikacioni turnir radi nedostatka sredstava. Tako se ponovilo i 2012. godine, tako da nisam dobio priliku ni da odem na kvalifikacioni turnir, pa sam nakon Olimpijade koja je održana u Londonu 2012. godine odlučio da se okušam u profesionalnom boksu. Pokušao sam i napravili smo odličan potez, ne mogu reći da sam ovo sam napravio, svi ti ljudi koji su oko mene, također su zaslužni za ovo sve. Bilo je tu protivnika, neću nikog da nazovem loš protivnik, ali koji nisu bili toliko spremni, ali mi smo to radili postepeno i mislim da smo pametno radili i dobra je stvar što smo išli težim putem, što nismo potpisali ni za koga, jer vjerovatno da jesam ne bih bio ovdje gdje sam sad. Opet kažem, nije samo Damir Beljo kvalitetan, ima puno mislim čak i kvalitetnijih boraca koji su u salama samo kao sparing partneri, koji nikad neće dobiti priliku, jer tu su veliki lobiji u tom profesionalizmu. Nažalost ja sam išao težim putem, putem gdje se nisam htio prodati ni za što, ostao sam to što jesam, gdje još nije bilo novaca, biće ako Bog da, ali sad sam na tom mjestu i drago mi je da je i čitava Bosna i Hercegovina i regija ponosna na mene, naročito moja obitelj i prijatelji, to me čini uistinu sretnim i ono što je najvažnije da sam korak do svog sna, do svog cilja i daću sve da dođem do svog cilja.“
U emisiji INTERVIEW20 Damir Beljo je prokomentarisao i to kako se osjećao nakon što ga je publika u dvorani ispoštovala i prestala zviždati tokom intoniranja himne BiH: „Ja sam jednostavno uradio ono što mi je u tom trenutku došlo, ne mislim da sam išta fascinantno uradio, išta nenormalno, mislim da bi, definitivno sam siguran da bi svi moji prijatelji isto postupili. Publici hvala i ovim putem ih puno pozdravljam, jer su inače bili fenomenalni, a ja opet kažem među 5.000 ljudi koliko je bilo otprilike tu, uvijek se nađe 5 do 10 ljudi koji će pokušati na neki način, tada su se desili ti zvižduci, ja sam tako odreagirao kako sam odreagirao, i ne mislim da sam napravio neko čudo, ali mi je jako drago što su oni odmah prestali i nakon intoniranja himne svi su pljeskali i ovim putem im hvala za sve. Publika me nosila uistinu, ja vjerovatno ne bih bio onakav na meču kakav sam bio da nije njih bilo. Ja nisam ni znao za to, tek sutra kad se to malo stišalo, kad sam ušao na internet vidim da je to izbačeno u prvi plan, iskreno nije mi bilo ni drago jer sam želio da sport bude u prvom planu, jer mislim da je manifestacija bila fenomenalna u svakom smislu. I da je borba bila odlična i da su ljudi stvarno imali šta vidjeti. Desilo se to što se desilo, odmah su ljudi to ispoštovali i kasnije je bio pljesak i na kraju je sve bilo idealno.“ Na pitanje urednice Sanele Prašović Gadžo šta je njegova poruka za ove što su zviždali, Damir Beljo kao veliki sportista i veliki čovjek je rekao: „Jednostavno, hvala im što su odmah prestali zviždati, ja ne vjerujem da je to zviždano za Bosnu i Hercegovinu. Ja znam da i oni vole Bosnu i Hercegovinu jer mi tu svi živimo. Bosna i Hercegovina je isto i moja i čovjeka iz Širokog Brijega i čovjeka iz Sarajeva, čovjeka iz Zenice, čovjeka iz Banja Luke, to je naša zemlja.“ Na upit urednice Sanele Prašović Gadžo šta je za boksera najvažnije, osim da nema velikih povreda, Damir Beljo je odgovorio: „Da nema veliki nos, jer nos nastrada. Puno je tu segmenata, psihički momenti su uistinu nešto što je možda najveća kvaliteta i najveća mana boksača što se može desiti. Ali tu je i do prirode, koliko boksač može primiti batina, koliko jako može udariti, koliko je fizički spreman, pod kakvim uvjetima radi. Puno segemenata tu igra ulogu, tako da je teško izdvojiti bilo koji od tih segemenata. Treba se puno stvari posložiti da bi bilo uspješno.“ U emisiji INTERVIEW20 govoreći o tome šta mu je najteži trenutak u karijeri bio Damir Beljo je ispričao jednu zanimljivu anegdotu: „Najteži trenutak u mojoj karijeri je bio 2010. godine kad sam jedini otišao ispred Bosne i Hercegovine u Moskvu predstavljati BiH na evropskom prvenstvu i desilo se to, pošto nisam bio na konferenciji koja je održana, ja sam navikao da kod nas ljudi piju vodu iz česme, a otišao sam u Moskvu gdje voda nije bila dobra. Nisam uzeo drugu, nego sam koristio vodu iz česme i desilo se to da sam dobio proljev, a išao sam na meč. Imao sam strašne bolove u stomaku, kontaktirao sam naš savez i doslovno samo što nisam počeo plakati, jer me prozivaju na meč, a ja sam u toaletu. I to mi je bilo jako teško, jer mi je bilo u glavi to da su poslali samo mene, reći će da sam se prepao, a još mi je gore izaći na meč i ne daj Bože da se nešto desi jer sam u bijelom šorcu. Izašao sam totalno nezagrijan i boksao sam protiv Pulova koji je bio tada drugi u Europi, izgubio sam jer sam bio totalno stegnut i nisam se ni zagrijao, to mi je bio najteži trenutak u sportu.“
Nema komentara:
Objavi komentar