Nakon što je mjesec proveo u rodnom Sarajevu, golgeter Konjaspora Riad Bajić vratio se u ponedjeljak u Tursku, a već jučer se, zajedno sa svojim saigračima, zaputio na pripreme u Austriju. Za “Dnevni avaz” bivši igrač Željezničara govorio je u petak, nakon što je za ovaj klub prošao strogi sistematski pregled.
Iako je od njegovog prvog transfera prošla tek godina, 22-godišnji fudbaler ističe da je na novoj adresi pronašao mir te da se nada da je neće mijenjati u skorije vrijeme. Otkriva nam i zašto njegovo srce do sada nije osvojila nijedna djevojka te kako su mu ispunjeni dječački snovi.
Nema straha
- S obzirom na to da sam zimus imao samo četiri-pet dana da dođem u Sarajevo, ovo sada je bilo i više nego dovoljno, čak i previše, jer sam navikao na treninge, koje sam poželio. Naravno, sve vrijeme proveo sam sa svojim najbližima, to mi je veoma prijalo. Inače, sezonu smo završili kao trećeplasirani i otišli direktno u Evropsku ligu tako da smo i zbog toga dobili malo duži odmor – govori Bajić.
S obzirom na učestale terorističke napade u Turskoj i nedavni napad na aerodrom u Istanbulu, jeste li osjećali strah kada ste pakovali kofere za povratak?
- Nema straha. Bože moj, što je suđeno, od toga se ne može pobjeći. Iskreno, jedva sam čekao da se vratim u Tursku i počnem s treninzima. Ne razmišljam o terorizmu nego o sportu.
Jeste li se navikli na život u novoj sredini?
- U startu sam bio spreman za drugi način života i nove izazove. Raščistio sam s tim u svojoj glavi. Kada je fudbal u pitanju, ovdje je sve drugačije. Mnogo je profesionalnije. Recimo, ukoliko trening počinje u deset, dolazi se sat ranije i u kampu se ostaje po pet-šest sati.
Jeste li, s novim režimom, i Vi postali ozbiljniji?
- Morao sam. Šta ću.
Dakle, malo je vremena za izlaske.
- I dok sam bio u Sarajevu nisam bio sklon izlascima. Sada ponekada odem do Istanbula kod Edina Višće, prošetam i to je to. U Konji je slično kao i u Sarajevu, sve što je potrebno za život je pristupačno, a opet nije ništa veliko ni posebno. Zaista nije specijalan grad, ali sam u njemu našao neki svoj mir, našao sam sebe. Idealan je za početak karijere, mirno je mjesto. Dobro je i da imamo dosta sličnosti s Turcima kada je u pitanju kuhinja, jer sam veliki gurman.
Ima li mjesta za djevojku u Vašem životu?
- Sada nema. Trenutno imam drugi cilj, a to su pripreme za narednu sezonu.
Znači li to da i mene vraćate na ozbiljnije tememe?
- Šta da vam kažem, već sutra (jučer, op. a.) idemo na pripreme u Austriju na jedanaest dana, a isto toliko produžit ćemo i u Holandiji. Učinit ćemo sve da ponovimo uspjeh iz prethodne sezone. Konja od svog postojanja nije ušla u veliko evropsko takmičenje tako da je ovo što smo mi napravili, zaista veliko. Daleko smo stigli i u kup-takmičenju, ispali smo u polufinalu od Fenerbahčea.
S kojim se mečevima vraćate pred navijače?
- Turska liga počinje oko 23. avgusta. U septembru je Evropa liga. Dakle, pred nama su tri velika natjecanja i ozbiljno ćemo se pripremiti. Bit će dosta utakmica i izazova.
Koga priželjkujete kao mogućeg protivnika u Euroligi?
- Može se desiti da igramo protiv Mančester junajteda, Fiorentine, Intera, Atletik Bilbaa. Sve su to veliki klubovi s velikim igračima i milina je igrati protiv njih.
Vjerujem da ste do prije godinu upravo o tome i sanjali.
- Dok sam bio mali, išao sam za ocem Mirsadom, koji je igrao rekreativno turnire, i za amidžom Jasminom, koji je bio zapažen špic u sarajevskom SAŠK Napretku. Sada sam u ligi koja iz sezone u sezonu napreduje i u kojoj se sve više pojavljuju top-igrači. Već sam doživio da igram protiv zvijezda koje sam donedavno gledao na televiziji. Nani, Bruno Alveš (Alves), Robin van Persi (Van Persie), Vesli Sneider (Wesley Sneijder), Lukas Podolski… sve su to igrači protiv kojih sam već imao priliku igrati. Zato bih volio što duže ostati u Turskoj.
Bajić s Hrapovićem, Hadžiahmetovićem, Višćom i Zubanovićem
Nije dosadno
U Konji igra dosta igrača s naših prostora, pretpostavljam da je to za Vas veliko olakšanje.
- Ima nas sedam. Amir Hadžiahmetović je, također, došao iz Željezničara, Jagoš Vuković je iz Srbije, Dimitar Ranđelov (Rangelov) je iz Bugarske, ali odlično govori naš jezik. Sada je došao i Deni Milošević, koji je s nama igrao za mladu reprezentaciju BiH. Ima nas, hvala Bogu, nikad nije dosadno. Družimo se i poslije treninga. I saigrači iz Turske primili su nas perfektno tako da smo svi zajedno jedna klapa. Mnogo vremena provodimo zajedno i, da nema zezancije, bilo bi teško.
U protekloj sezoni postigli ste devet golova. Jeste li zadovoljni učinkom i kakve su ambicije za naredni period s obzirom na to da ste za Konju vezani trogodišnjim ugovorom?
- Zadovoljan sam, ali moglo je i bolje, a vjerujte da se mogućim transferom ne zamaram. Moje je da treniram, a o mom angažmanu vode računa Hadis Zubanović i Nedim Hrapović, zahvaljujući kojima sam i stigao ovdje.
Imate veliku podršku važnih ljudi.
- Da, uz mene su Zubanović, Hrapović, Višća, imamo vrhunskog trenera Ajkut Kočemana (Aykut Kocaman) i njegovog pomoćnika Fahrudina Omerovića, našeg čovjeka koji je igrao za bivšu Jugoslaviju.
Čujemo se i vidimo
Jeste li ostali u prijateljskim odnosima s bivšim saigračima?
- Neki su još u Željezničaru, mada ih je dosta otišlo. Ali, u kontaktu smo. Čujemo se i vidimo.
Peh na treningu
Nedavno Vam je izmakao nastup za A-tim reprezentacije Bosne i Hercegovine. Žalite li zbog toga?
- Na treningu uoči meča sa Španijom u maju desio mi se peh. Izvrnuo sam zglob i povrijedio se. Bilo je to dan prije utakmice. Nije se dalo, ali hvala Bogu, prošlo je i nadam se da ću kroz klupsko zalaganje zaslužiti novi poziv selektora Mehmeda Baždarevića.
Autor: Azra ISLAMAGIĆ-MULAHMETOVIĆ
Nema komentara:
Objavi komentar