Janja Beč-Neumann, ugledna sociologinja, istraživačica genocida, spisateljica i profesorica iz Srbije (Vojvodina), kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir, komentirajući insistiranje Srbije na nepriznavanju genocida i rezolutnom odbijanju rezolucije o Srebrenici, kaže da je to zapravo očekivana reakcija Beograda.
Zločin države
- Srbija po tom pitanju ustvari ništa nije ni uradila. Uradila je veoma mnogo na poricanju, umjesto da se ta ogromna energija na poricanju potrošila na taj nezaustavljivi proces donošenja činjenica o tome šta se stvarno desilo, donošenje dokumentacije, imena, mjesta... Jer, nijedan rat na svijetu nije toliko dokumentiran kao rat u BiH, prije svega zahvaljujući nastojanjima Haškog tribunala (ICTY). Zašto je tako jaka reakcija odavde? Zato što je poricanje genocida strategija države. Ista politička elita koja je tada učestvovala, i danas je na vlasti. Zato je toliki otpor. Recimo, Ivica Dačić - pa on je bio PR partije koja je sve to i organizirala – kaže Beč-Neumann za "Avaz".
Rezolucija o Srebrenici, koju je u Vijeću sigurnosti UN-a pripremila Velika Britanija, predviđa da djeca ubuduće u školama uče o genocidu. Koliko je to važno?
- Mora se znati abeceda genocida: a.) Genocid je zločin države i njenih institucija, preko aparata prisile, to jest, vojske i policije. b.) Poricanje genocida je strategija države. I u Srbiji je poricanje genocida strategija države i brojnih njenih institucija. c.) Genocid nije samo Srebrenica, kao što holokaust nije samo Aušvic.
Genocid je proces. Srebrenica ne bi bila moguća 11. jula 1995. da nije bilo onoga što se dešavalo aprila 1992. godine, što i piše u optužnici koju je potpisao tadašnji glavni tužilac Ričard Goldston (Richard Goldstone), i to 25. jula 1995. To je optužnica za genocid i nije podignuta 2002. ili 2003., već osam dana nakon egzekucija. Uz sve pritiske koje je imao, on je potpisao optužnicu u kojoj piše da su Mladić i Karadžić, koji su uhapšeni na teritoriji Srbije kasnije, odgovorni za genocid od aprila 1992. do 1995. godine.
Koliki je značaj rezolucije o Srebrenici i koliki će biti njen značaj po Srbiju u slučaju usvajanja?
- To je, prosto, politički cunami. To su ogromni pritisci, tu su veliki igrači. Velika Britanija, pa Kongres SAD. Apsolutno, ja mislim da će dovesti do određenih procesa... Jer, teško je i Srbiji s elitom kada je predsjednik države četnički vojvoda. A nema genocida bez ideologije. Oni su nosioci te ideologije i ta ideologija i dalje je živa, aktivna i duboko je, ogroman broj ljudi okuplja... Ne znam da li će pritisci uroditi plodom.
Barbarstvo u nama
- To je, prosto, politički cunami. To su ogromni pritisci, tu su veliki igrači. Velika Britanija, pa Kongres SAD. Apsolutno, ja mislim da će dovesti do određenih procesa... Jer, teško je i Srbiji s elitom kada je predsjednik države četnički vojvoda. A nema genocida bez ideologije. Oni su nosioci te ideologije i ta ideologija i dalje je živa, aktivna i duboko je, ogroman broj ljudi okuplja... Ne znam da li će pritisci uroditi plodom.
Barbarstvo u nama
Snažne reakcije dolaze i iz bh. entiteta RS. Kako gledati na to?
- To je psihološki. Najviše viču oni koji su najviše ugroženi. To je neki mali entitet koji je potpuno nebitan za Evropu. Po čemu se najviše zna o RS? Zna se po Srebrenici. Njima je Srebrenica identitet, nama je Srebrenica identitet. U tom smislu, naravno da će najviše vikati onaj koji ima zadatak. Poricanje je, ponavljam, strategija države. To je stvar njenih institucija ili entiteta. Jer, mnogo se tu može izgubiti... Oni koji spadaju u grupu počinilaca, naručilaca, inspiratora... naravno da njima odgovara da nema nikakvih rezolucija, već da to pokrije magla na Balkanu i da se o tome ne govori.
Zato oni i neće u Evropu. Jer, kako je rekao i Konrad, EU, ma kakva je, sprečava to varvarstvo u nama. A koristi od genocida imale su političke elite koje su i sada na vlasti.
- To je psihološki. Najviše viču oni koji su najviše ugroženi. To je neki mali entitet koji je potpuno nebitan za Evropu. Po čemu se najviše zna o RS? Zna se po Srebrenici. Njima je Srebrenica identitet, nama je Srebrenica identitet. U tom smislu, naravno da će najviše vikati onaj koji ima zadatak. Poricanje je, ponavljam, strategija države. To je stvar njenih institucija ili entiteta. Jer, mnogo se tu može izgubiti... Oni koji spadaju u grupu počinilaca, naručilaca, inspiratora... naravno da njima odgovara da nema nikakvih rezolucija, već da to pokrije magla na Balkanu i da se o tome ne govori.
Zato oni i neće u Evropu. Jer, kako je rekao i Konrad, EU, ma kakva je, sprečava to varvarstvo u nama. A koristi od genocida imale su političke elite koje su i sada na vlasti.
Uporedo s izlaskom rezolucije o Srebrenici u javnost, dešava se hapšenje Nasera Orića. Mnogi su skloni vjerovati da je to povezano s rezolucijom. Vaš komentar?
- Sve je to povezano. To su sociološki fenomeni visokog stepena složnosti, visoko povezani. To je potpuno očekivano. Ako se pokrene nešto, onda se pokrene domino-efekt. Neću ulaziti u detalje, ali to je autogol Srbije. To nije mudro i ne doprinosi pomirenju. To je autogol i to nije dobro.
Šute žrtve jer se stide
- Neki šute što se boje, neki jer su upetljani u tu priču, neki jer su pali u apatiju, dosta im je svega, digli su ruke od svega. Šute žrtve jer se stide. Šute jer su se umorili, marginalizirani, njihov glas ne može da se čuje. Ali, i poslije 200 godina pričat će se o genocidu. Jer, rat traje dok boli. A čim je tolika buka, to boli nekoga. A bolje je da se govori o svemu tome.
Iza genocida stoji srpski nacionalizam
- Iza genocida stoji ideologija srpskog nacionalizma. Ti ljudi ne bi počinili genocid, a da nisu tom ideologijom unaprijed oslobođeni, da to što rade nije ništa loše. Vidite, to su često bili obični ljudi. Ne možete ubiti drugog čovjeka ako vas ideologija nije unaprijed odriješila od grijeha. Ja sam se time detaljno bavila, svi ti generali koji dođu na sud - iz Afrike ili s ovih prostora - svi kažu jednu te istu rečenicu: "Ja sam branio svoj narod, vjeru ili državu." Niko ne kaže da je branio svoje selo, majku, kuću, da je to uradio iz ljubavi. To je toliko anahrono, ali to tako funkcioniše.
Autor: Faruk VELE
Nema komentara:
Objavi komentar