Sandra Todorović, socijalna radnica, provela je 15 godina u braku sa univerzitetskim profesorom. I trpela nasilje. Otvoreno govori o zabludi žena žrtava da će se nešto promeniti i otkriva kako je prekinula začarani krug
Tako je izgledao brak Sandre, tada Petričković (40), socijalne radnice iz Beograda. Kad je upoznala svog supruga, bila je studentkinja, on asistent. Bio je pomalo na svoju ruku, ali njoj je to bilo intrigantno. Volela ga je svom dušom, do poslednjeg dana zajedničkog života.
BILA SAM SVA U MASNICAMA
Sve se promenilo kad je on zabranio Sandrinim roditeljima da viđaju najstariju unuku, koja je tad imala tri godine. A sve zato što ih, prema njegovom mišljenju, nisu materijalno pomogli.
Sandru je bio strah da ode od muža nasilnika. Mislila je da se neće snaći
Predati svaku platu do poslednjeg dinara, napraviti uveče precizan plan namirnica za ručak, iz kupovine svaki put doneti fiskalni račun i vratiti kusur. Posle posla pravo kući.
Oprezno razgovarati s komšinicama da nešto pogrešno ne protumače, s komšijama nikako. Paziti da slučajno ne padne čaša sa stola. Ne otići u frizerski salon 15 godina. A glumiti da je sve u redu.
Oprezno razgovarati s komšinicama da nešto pogrešno ne protumače, s komšijama nikako. Paziti da slučajno ne padne čaša sa stola. Ne otići u frizerski salon 15 godina. A glumiti da je sve u redu.
Tako je izgledao brak Sandre, tada Petričković (40), socijalne radnice iz Beograda. Kad je upoznala svog supruga, bila je studentkinja, on asistent. Bio je pomalo na svoju ruku, ali njoj je to bilo intrigantno. Volela ga je svom dušom, do poslednjeg dana zajedničkog života.
BILA SAM SVA U MASNICAMA
Sve se promenilo kad je on zabranio Sandrinim roditeljima da viđaju najstariju unuku, koja je tad imala tri godine. A sve zato što ih, prema njegovom mišljenju, nisu materijalno pomogli.
– Nisam to ozbiljno shvatala. Uz pomoć koju smo već dobili od mojih roditelja mogli smo da gradimo dom. Došla je i bolja plata, rodila sam tri divne devojčice, kupili smo stan, ali zabrana je i dalje bila na snazi – priča Sandra.
Nekoliko godina kasnije s posla ju je dovezao prvi komšija. Usledila je kazna – tukao ju je tri dana i tri noći, terao da prizna prevaru. Govorio je: „Priznanje će biti put ka tvojoj rehabilitaciji. Posle ću početi da te prevaspitavam, od čega zavisi da li ćemo ostati
u braku.“
u braku.“
– Šamarao me je u etapama. Kada mi je nešto kvrcnulo u vratu, mislila sam da je gotovo. Nije mi dao da spavam. Iz sobe sam izašla posle tri dana, čini mi se sa 10 kilograma manje – priča.
Kad bi napravio pokret samo da se počeše, Sandra bi preplašeno sklanjala glavu. – Rekla sam mu da ću preći preko toga. Osećala sam krivicu. Neko me je pitao što sam dolazila s posla s komšijom kad znam kakav mi je muž – priča Sandra.
Kad bi napravio pokret samo da se počeše, Sandra bi preplašeno sklanjala glavu. – Rekla sam mu da ću preći preko toga. Osećala sam krivicu. Neko me je pitao što sam dolazila s posla s komšijom kad znam kakav mi je muž – priča Sandra.
U braku ju je držao strah. Mislila je da je nesposobna. Da neće umeti da plati račune, ode u prodavnicu i kupi dva kilograma mesa. Pretio joj je da će izdejstvovati njen otkaz. Danas bi mu rekla da će preživeti, čistiće tuđe stanove.
Tad nije smela. Ostala je u braku 15 godina i rodila troje dece jer je verovala da će se stvari promeniti. A to je najveća ženska zabluda. Nasilnik se ne menja nikad. Posle nasilja 2009. dobila je obećanje da je više nikada neće tući. I nije. Dve godine.
Sve dok nije odlučila da pruži otpor. Prvo je zadržala deo plate. A onda je počela od malih stvari. Kad joj kaže: „Skuvaj mi čaj“, odgovori:„Skuvaj sam sebi“, da bi prvi put jasno izgovorila da hoće razvod. Dobila je uslov – ako izađe iz stana. Silne rasprave završile su se povredama u predelu vrata, oguljotinama i masnicama.
Nema komentara:
Objavi komentar